AI pečat nije samo ukras
Označavanje AI sadržaja nije samo pitanje toga da li će neko u zaglavlje slike staviti mali pečat ili AI ikonicu. Tekst Tamare Zavišić objašnjava kako EU AI Act, Code of Practice on Transparency of AI-Generated Content i EU pečati oblikuju pravila za AI-generisan i AI-manipulisan sadržaj. Posebno se razlikuju dve grupe obaveza: pružaoci generativnih AI sistema moraju da razmišljaju o mašinski čitljivom označavanju i detekciji, dok korisnici koji objavljuju sadržaj moraju da znaju kada je potrebna vidljiva oznaka. Obaveza vidljivog označavanja ne pokriva svaki tekst ili sliku u čijoj je izradi korišćen AI, već posebno deepfake sadržaj i AI-generisan ili AI-manipulisan tekst o pitanjima od javnog interesa koji nije prošao ljudsku proveru i uredničku kontrolu. Pečati mogu da pomognu, ali sami po sebi nisu dokaz usklađenosti.
Za medije, kompanije, institucije i organizacije civilnog društva ovo nije samo pravno pitanje, već i pitanje poverenja. Ako AI učestvuje u javnoj komunikaciji, organizacija mora da zna ko je koristio alat, šta je nastalo uz AI, da li je sadržaj pregledao čovek, ko preuzima odgovornost i kako publika to može jasno da razume. Pečat je najvidljiviji deo priče, ali prava obaveza je proces iza njega.
- Mapirati gde se u organizaciji AI koristi za tekst, slike, video, audio, oglase, edukativne materijale i javne objave
- Razdvojiti pomoćnu upotrebu AI-ja od sadržaja koji može delovati kao autentičan prikaz osobe, događaja, mesta ili izjave
- Uvesti pravilo ljudske provere i jasno odrediti ko preuzima uredničku odgovornost za sadržaj o pitanjima od javnog interesa
- Definisati kada se koristi oznaka ili pečat, gde se postavlja i kako ostaje vidljiv na slikama, videu, audio sadržaju i kroz deljenja na platformama
- Ne tretirati EU pečat kao pravni štit; on pomaže samo ako je deo stvarnog procesa transparentnosti