Tri nedelje posle prvog napada, evropski frižideri i dalje kuvaju namirnice
Tri nedelje pošto su napadači preko interneta odmrzli zamrzivače u stotinama francuskih supermarketa, isti trik ponovljen je širom Evrope. U noći između 1. i 2. novembra temperatura je skočila u više od 115 prodavnica u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Luksemburgu, Irskoj i Estoniji. Ko je to uradio, nije poznato, a odgovornost za sada nije preuzela nijedna grupa. Napadači su daljinski menjali podešavanja rashladnih sistema: gasili uređaje, pokretali odmrzavanje ili podizali temperaturu. U jednoj prodavnici švedskog lanca ICA u Stokholmu zamrzivači su oko dva sata posle ponoći podešeni na 50 stepeni, i to podešavanje nije moglo da se poništi. „Sve je uništeno“, rekla je menadžerka prodaje. Belgijski mesar Luc De Laet zatekao je u pola četiri ujutru frižidere na 18 stepeni i bacio meso vredno 15.000 evra. Najviše je stradala Belgija: oko 40 prodavnica grupe Ahold Delhaize u Belgiji i Luksemburgu, po petnaestak prodavnica lanaca Carrefour i Intermarché, nekoliko Spar radnji, IKEA u Monsu, pa čak i prodavnice čokolade. U Irskoj je pogođeno 13 prodavnica SuperValu, u Švedskoj sedam prodavnica Coop i najmanje četiri ICA, a u Holandiji bar 17 mesara i komšijskih radnji. Ahold Delhaize je vlasnik i našeg Maxija, ali o problemima u Srbiji nema podataka. Direktor belgijske firme Sabcobel, koja održava hlađenje u više pogođenih prodavnica, kaže da je napadač iskoristio isti propust kao u Francuskoj. Dodaje da samo ažuriranje softvera nije dovoljno, nego uređaje treba i fizički prepraviti. Danfoss, čiji su kontroleri bili meta i u Francuskoj, kaže da su pogođeni kupci koji nisu ažurirali softver. Belgijsko savezno tužilaštvo otvorilo je istragu.
Francuska je bila upozorenje. Posle napada od 12. oktobra znalo se koji su uređaji ranjivi i kako se napadaju, a tri nedelje kasnije isti propust iskorišćen je u šest novih zemalja. Deo objašnjenja leži u tome da se ranjivi kontroleri ne popravljaju jednim ažuriranjem preko mreže, nego tehničar mora da izađe na teren i fizički ih prepravi, prodavnicu po prodavnicu. U suštini, odbrani treba čovek na svakoj lokaciji, a napadaču je dovoljan pristup internetu. Ovakav napad se isplati samo onome ko želi da pravi štetu. Istraživač firme SentinelOne Tom Hegel kaže da odsustvo bilo kakvog zahteva za novac upućuje na industrijsku sabotažu. Evropski komesar za poljoprivredu Christophe Hansen otišao je korak dalje i napade nazvao namernim pokušajem da se poremeti snabdevanje hranom i poljulja poverenje kupaca. Evropske vlasti od 2022. strahuju od hibridnih napada na infrastrukturu, Moskva svaku umešanost odbacuje, a ko stoji iza ovih napada, za sada nije utvrđeno. Frižider u prodavnici nije kritična infrastruktura ni po jednom zakonu. Ali kad se frižideri u jednoj noći pokvare u više od stotinu prodavnica, na udaru je lanac snabdevanja hranom, a to je već nacionalno, pa i međunarodno pitanje koje zahteva udruženu reakciju.
- Ako vodiš prodavnicu, hladnjaču ili restoran sa centralnim upravljanjem hlađenjem, pitaj servisera da li se kontroleru (Danfoss AK-SM i AK-SC, Copeland/Dixell XWEB i slični) može pristupiti sa interneta, i ako može, neka ga skloni iza VPN-a
- Ažuriraj firmver kontrolera, ali pitaj servisera i da li uređaj traži fizičku prepravku, jer samo ažuriranje kod nekih modela nije dovoljno
- Uvedi nezavisan temperaturni alarm, odvojen od sistema za upravljanje, koji šalje SMS kad temperatura izađe iz opsega, jer napadač koji drži upravljanje može da ugasi i njegova upozorenja
- Promeni podrazumevane lozinke na upravljačkom interfejsu, pregledaj ko sve ima nalog, a sumnju na upad prijavi Nacionalnom CERT-u
- Proveri da li osiguranje pokriva robu uništenu u sajber napadu, pre nego što ti zatreba