Američke savezne agencije moraju da uklone Acronis do 27. januara
Američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti naložilo je svim civilnim saveznim agencijama da do 27. januara uklone softver švajcarske firme Acronis i da ga više ne kupuju, ni direktno ni preko posrednika. Acronis pravi alate za backup, oporavak i zaštitu podataka, pa odluka pogađa softver koji u mreži obično ima najširi pristup. U naredbi, potpisanoj 31. jula a objavljenoj 30. oktobra, stoji samo da Acronisovi alati imaju privilegovan pristup sistemima i da zato predstavljaju značajan rizik. Širu sliku dali su bivši američki zvaničnici, koji su za Nextgov rekli da se provera vodi još od prve Trampove administracije. Zanimalo ih je da li ruski programeri i dalje rade na kodu i da li je firma dovoljno smanjila rizik u lancu snabdevanja. Konkretne dokaze nijedan od njih nije naveo, a naredba se poziva na dokaze koji nisu objavljeni. Acronis je osnovan 2003. u Singapuru, a sedište je danas u Švajcarskoj. Razvoj se godinama oslanjao na inženjere u Moskvi, a kod je licenciran zasebnoj ruskoj firmi, koja ga je prilagođavala ruskim državnim standardima šifrovanja i prodavala ministarstvima i državnim preduzećima. Posle invazije na Ukrajinu 2022. Acronis je obustavio rad u Rusiji i preselio inženjere u Bugarsku, Singapur i Izrael. Švedski investicioni fond EQT preuzeo je 2025. većinski paket, a suosnivač Serguei Beloussov povukao se iz uprave. Kompanija kaže da više od 75 odsto akcija drže zapadni investitori, da je preuzimanje odobrio američki komitet za strana ulaganja CFIUS i da odluka ne utiče na njene klijente i partnere. Obavezujuća je samo za savezne agencije.
Ovo nije prva ovakva odluka. Obaveštajne službe SAD izbacile su Acronis iz svojih mreža još 2025, a nedelju dana pre ove naredbe isto je urađeno sa kineskim DeepSeekom. Sam zakon po kojem se donose ovakve zabrane nastao je posle slučaja sa Kasperskim 2017. Razlika je u tome što je Kaspersky kasnije zabranjen i za prodaju u SAD, dok Acronis privatnim kupcima i dalje sme da prodaje svoje proizvode. Obrazac nije samo američki. Kina je 2023, pozivajući se na bezbednosni rizik, zabranila operaterima kritične infrastrukture da kupuju čipove američkog Microna, takođe bez javno iznetih dokaza. Države sve češće ne pitaju da li je kod loš, nego ko može da ga menja. Za alat za backup to pitanje ima posebnu težinu, jer taj alat vidi sve podatke i ima ovlašćenje da ih vrati ili obriše. Beget je ove nedelje pokazao šta se dešava kad neko preuzme sistem iz kojeg se upravlja i originalima i kopijama. Acronis kaže da se odluka ne tiče njegovih klijenata, i za privatne firme to je tačno. Ali pitanje koje Vašington postavlja godinama tiče se svakoga ko koristi takav alat, ma ko da ga proizvodi.
- Napravi spisak alata za backup i zaštitu koji imaju administratorski pristup serverima i proveri ko kod proizvođača ili partnera može daljinski da ih menja
- Ako tvoja firma radi kao podizvođač na američkim državnim projektima, proveri ugovor: klauzula FAR 52.204-30 traži da se korišćenje isključenog proizvoda prijavi u roku od tri radna dana
- Ne gasi Acronis u panici: odluka ne važi za privatne firme i ne govori o pronađenoj ranjivosti, ali ga drži ažurnim i ograniči ko ima pristup konzoli
- Drži bar jednu kopiju podataka koju sam alat za backup ne može da obriše, offline ili na skladištu koje ne dozvoljava izmenu
- Kad biraš softver sa ovolikim pristupom, pitaj proizvođača gde se razvija kod i ko odobrava ažuriranja