Posle supermarketa, na meti i hladnjače sa krvnom plazmom
Talas napada na rashladne sisteme stigao je od supermarketa do francuske službe za upravljanje krvnim zalihama. U noći između 1. i 2. novembra, iste noći kada su se kvarili frižideri u prodavnicama širom Evrope, neko je daljinski promenio podešavanja hladnjača u tri objekta te službe, koja se zove EFS. Komore koje se drže na minus 30 stepeni podešene su na plus 110, a menjana su i podešavanja odmrzavanja. EFS u Francuskoj prikuplja krv od davalaca, prerađuje je i raspoređuje bolnicama. U pogođenim komorama čuvali su se krvni proizvodi pre slanja bolnicama, uzorci i zamrznuta plazma, za transfuziju i za proizvodnju lekova. Napadači nisu ušli u sisteme EFS-a, nego kod dobavljača hladnjača. Firma Coolworld potvrdila je da je incident zahvatio njen softver za daljinski nadzor i ograničen broj rashladnih jedinica, i kaže da je propust bio u komponenti drugog proizvođača, van njene direktne kontrole. Podešavanje na 110 stepeni ne znači da je temperatura toliko i porasla. Alarmi i tehničar primetili su promenu brzo, deo opreme je vraćen pod kontrolu, a proizvodi iz ostalih komora prebačeni su u druge hladnjače. Prema EFS-u i francuskom ministarstvu zdravlja, nijedna kesa krvi ni plazme nije izgubljena, a snabdevanje bolnica nije prekinuto. Da li su napadači stigli istim putem kao u supermarkete, za sada nije utvrđeno. Drugi talas napada na prodavnice se u međuvremenu proširio, pa su slučajevi potvrđeni i u Finskoj, Nemačkoj, Portugalu i Rumuniji. Šef britanskog NCSC-a Richard Horne kaže da zna za „par slučajeva“ i u britanskom lancu snabdevanja hranom.
U Belgiji je kvar prvi video jedan mesar, kad je u pola četiri ujutru zatekao svoje frižidere na 18 stepeni. U EFS-u je promenu prvi primetio sistem i uzbunio tehničara. Razlika nije u tome što je služba za krv bila zaštićena od napada, već što je neko pratio temperaturu i što je postojalo rezervno mesto za prebacivanje plazme. Kada je kontroler u tuđim rukama, štetu ograničava ono što od njega ne zavisi: alarm, pravovremena reakcija i rezervna hladnjača. Slučaj pokazuje koliko lanac snabdevanja može da bude dug: služba za krv, dobavljač hladnjača, proizvođač softverske komponente, i svaka karika može da zakaže, a krivicu da vidi u sledećoj. Kod nas plazmu, vakcine i insulin čuvaju Institut za transfuziju krvi Srbije, bolnice, veledrogerije i apoteke. Koliko njih zna da li se njihovom hladnjačom može upravljati sa interneta, i ko sve kod dobavljača ima tu mogućnost? Coolworld kaže da je ranjiva komponenta bila van njegove direktne kontrole. Plazma, srećom, nije bila van EFS-ove.
- Napravi spisak rashladne opreme sa daljinskim nadzorom (Danfoss AK-SM i AK-SC, Copeland i Dixell XWEB i slični) i proveri da li je njen panel dostupan sa interneta; ako jeste, skloni ga iza VPN-a
- Uvedi merenje temperature i alarm koji ne zavise od istog kontrolera, i proveri ko dobija poruku noću i vikendom
- Pitaj dobavljača ili servisera koji održava opremu na daljinu preko čega se povezuje, ko kod njega ima pristup i koje komponente drugih proizvođača koristi
- Zameni fabričke lozinke i servisne kodove na kontrolerima, posebno ako su isti na svim lokacijama
- Unapred odredi gde se roba prebacuje ako hladnjača otkaže, i ko to sme da odluči bez čekanja na jutro